Može i ovako

8. mart negde oko 3h i 45min.

Posle naporne noći razmatranja sa drugarima u kafani kako ulepšati ovaj ženski praznik (ravnopravnosti) mojoj dragoj, dovukao sam se kući u pijanom stanju (i dalje bez ideje kako to da izvedem). Za razliku od memljive kafane napunjenom dimom i ustajalog mirisa, naš stan je divno mirisao, na žalost ne zadugo. Bacio sam peglu na sred dnevne sobe. Obzirom da je kasno i da će moje pijano stanje probuditi ukućane (ženu i četvoro dece ). U pokušaju da obrišem bljuvotinu, odlučio sam da poranim ujutru i sredim to da se ne primeti.

8. mart negde oko 11h i 45 min.

Iz sna me je trglo zvonjenje telefona. Bio je to moj tast koji je zvao da čestita praznik svojoj ćerki. Zajebo me, opet nisam prvi (već počinje da me nervira svake godine me preduhitri). Onako mamuran ulazim u dnevnu sobu odakle se ne prostire miris bljuvotine, nego sveže skuvane kafe. Moguće je da je ono noćašnje povraćanje bilo samo plod mog pijanstva i mašte. Posle uobičajenog dobro jutro poželeh mojoj dragoj srećan praznik i poljubih je ( ljubimo se samo za praznike i rođendane ), na šta mi ona reče hvala, ali i da operem zube pošto sam noćas povraćao, pa mi se još oseća u ustima, a da će ona da završi praznični ručak.

8. mart negde oko 14h i 02 min.

Malo sam se unervozio. Ručak malo kasni, a meni je muka od sinoćnjeg alkohola, ali ok danas je njen praznik, pa neću da joj prebacujem ništa. Danas ću maksimalno da joj pomognem da se bar malo oseti posebnom. Zaboravio sam da je danas nedelja da ne rade radnje, a i sve sam pare popio sinoć tako da imam odličan izgovor. Kupiću joj sutra neki poklončić u radnji sve za 95 din.

Uz ručak sam joj ispričao kako sam se sinoć super proveo sa drugarima, (naravno ne pominjući zanosnu konobaricu zbog koje smo i popili sve pare i koju sam posle satro na zadnjem sedištu moga auta), i zahvalio se što je oprala moju bljuvotinu da se deca ne zanesveste kad vide i rekoh joj da posle ručka ne mora da pere sudove. Neka ostavi za sutra, ipak je danas praznik žena, ne mora da radi toliko.

8. mart negde oko 15h i 23 min.

Posle nekoliko konzervi piva posle ručka i nazdravljanja 8. martu opet mi se prispavalo, pa sam se povukao u spavaću sobu uz izgovor da u dnevnoj sobi ne mogu da gledam tenis obzirom da su deca podivljala. Nije mi trebalo više od 15 min da utonem u san jedino što me je iz sna povremeno budilo vrištanje moje drage na decu, ali onda bi se samo okrenuo na drugu stranu i nastavio.

8.mart negde oko 19h i 26 min.

Iz sna me je trglo zvono telefona, ovog puta mog mobilnog dobro je nije tast. Bio je to moj prijatelj koji me zove da večeras bacimo partiju preferansa u istoj onoj kafani od sinoć za oko sat vremena.

Vratio mi se osmeh na lice pri samoj pomisli na igru. Ulazim u dnevnu sobu krećem se ka kuhinji stavljam kafu, pitam i moju dragu da li bi kafu? Kaže da hoće, ali da ne može od dece (ni ja ne bi mogo da tako skaču po meni), olakšava mi kuvanje. Uz kafu joj objašnjavam da mora da idem i da će morati bez mene da spremi decu za krevet, a da ću ja cele sledeće nedelje da ih spremam za spavanje (kakva laž, ali ipak naseda)

8.mart negde oko 19h i 57 min.

Ljubim moju dragu još jednom (ipak danas je praznik žena) i lagano napuštam svoje porodično gnezdo, uz izjavu neću dugo i da me sačeka da se malo povatamo pre spavanja (ako ne budem mnogo pijan). Dok se vozim liftom razmišljam možda sam i mogao ružu da joj kupim jutros možda su cvećare radile ipak je danas 8. mart.

Drage moje dame želim Vam

srećan praznik i da nikada ne

doživite ovakvu sudbinu!!!!